.
Zvuči poznato? U današnje vreme sve češće zamenjeno sa “kod sata”. Lično odbijam da prihvatim taj novi naziv, a mrzim i taj prokleti sat, koji je, eto, baš morao da bude postavljen na terenu za jedan od najstarijih beogradskih sportova: čekanje devojaka.
Dovoljno je jednom prošetati Trgom deset ili petnaest minuta posle devet i stvari vrlo brzo postaju jasne. Najmanje desetak usamnjenih momaka stoji svaki za sebe, šetka u krug i s‘vremena na vreme baca pogled na levi zglob.
No, iako na prvi pogled deluje veoma haotično, ovaj ustaljeni ritual ima svoj skoro nepogrešivi i utančani scenario.
20:55
Trg polako počinje da se puni. Ljudi lagano dolaze sa svih strana, još ne razmisljajući o vremenu, pošto su stigli ranije. Najmanje zanimljiv deo večeri.
21:00
Opšta gužva na trgu. Tu je gomila pojedinica, pet-šest grupica. Tu i tamo se parovi i grupe kompletiraju i zadovoljno udaljavaju. Ovo su uglavnom pripadnici onog meni potpuno stranog dela populacije, što su uvek na vreme i ko papagaji ponavljaju da je kašnjenje nepoštovanje tuđeg vremena. Zvaćemo ih baksuzi.
Veoma čudna sorta, i lično se zalažem za potpuni aparthejd prema njima. Eto im lepo severna hemisfera, a mi normalni idemo na južnu, da kasnimo ko ljudi.
21:05
Gužva je pomalo popustila, tu i tamo neko utrčava ko muva bez glave, tražeći svog baksuznog para, pripadnika gore pomenute grupacije.
21:10
Postaje zanimljivo. Primetno manje ljudi je prisutno, uglanom muškog roda, mada u poslednje vreme primećujem i sve više devojaka. Sigurno ima tu i onih koje idu na prvi sastanak, a pri tome spadaju u one baksuze, pa mi na pamet pada drugar koji ima obučaj da spopada devojke na ulici. Ovo bi za njega bio rudnik zlata... Mada, već vidim i komičnu scenu, gde on priča sa nekom, a nailazi trokrilni šifonjer od njenog dečka, nervozan pošto je “neki majmun u terteni radio šest serija na benču”.
Otprilike u ovom trenutku kreću i znalački pogledi sa mojim sapatnicima čekačima. Ponekad će se neko i promirljati “žene”. Posle toga usledi i razgovor. A neke već znam od prošlih nedelja.
21:15
Oni tanjih živaca, ili manje sigurni u sebe sada već postaju nervozni. Najviše oni kojima je ovo prvo nalaženje, pa ih tamne misli opsedaju. Pažljivi posmatrač će moći da ih odvoji od baksuza po tome što tek u ovom trenutku postaju vidno nervozni, dok su prvih petnaest minuta bili samo napeti. Baksuzi su, pak, nervozni od 21:05.
Tu je i treća grupa nervoznih, oni koji planiraju da to veče raskinu, pa sve vreme nervozno cupkaju i uvežbavaju dobro pripremljen govor, koji će sigurno na prvoj zapeti zaboraviti kad dođe to toga. Njih je najlakše odvojiti. Tu su od 20:55 i sve vreme su vidno rastrojeni.
21:20
Sad je već ostala samo odabrana nekolicina. I oni najsigurniji počinju da se pitaju. Tu muška solidarnost stupa na snagu. Pogledima se razumemo da ukoliko se nezamisljivo dogodi, ne idemo kućama, već u neku birtiju sa kariranim stolnjacima, metalnim pepljarama i brkatom konobaricom.
Prvo ćemo malo pljuvati po ženskom rodu uz vinjak ili dva. Potom prelazimo na pivo i sastavljanje fudbalske reprezentacije. Na kraju će doći na red i runda kafanskog nacionalizma, složićemo se da smo (bili) četvrta vojska u Evropi, da smo najjači u regionu i da nam niko ne može ništa. Svako će da ispriča priču kako je oborne nevidljivi avion, koju je čuo od iz prve ruke, od burazerovog ortaka koji je služio u toj slavnoj jedinici.
E kad smo to odradili, pozdravićemo se i dogovriti da se obavezno ponovo vidimo, možda na nekoj partiji basketa. Naravno, niko nema stvarno nameru da se ponovo nađe u sto metara sa osobom koja je bila svedok situacije u kojoj je čekao devojku koja nije došla.
Na sreću, obično se izabranica pojavi u ovom periodu. Malo je crvena u licu, cedi kroz zube:
- Izvini, jel me dugo čekaš?
Već sam zaboravio i na to koliko je sati, i kad sam tačno stigao na Trg, i na likove oko mene koji još nisu te sreće.
- Ma jok, i ja sam kasnio...
A zašto sam ogorčen na Deltin sat na Trgu? Zato što je postavljen na jednom mestu gde vreme stoji i briše se. Zato što neumoljivo podseća oboje na to koliko si čekao (ili ređe čekan), a veoma želiš da se to sakrije, zaboravi i ne kvari magiju. I zato što svaki put u tih 21:20 imam neodljivo potrebu da ga premotam na 21:00.
Нема коментара:
Постави коментар