Svi dogadjaji i osobe opisane u daljem tekstu su izmisljeni. Svaka slicnost sa stvarnim licnostima i dogadajima su slucajni.
A mene streljali*
Spasavajte braćo, spopade me peder!
Dakle, posle nekoliko dana bez brijanja počeo sam da ličim na svešteno lice, a i brada me vraški svrbi, pa sam odlučio da se uljudim. Naravno, to što se nisam brijao nije ni posledica lenjosti, ni eksperiment sa izgledom, već nedostatka odgovarajućeg pribora. Naime, kako sam sa sobom nosio sam ručni prtljag (garderoba je ove suvise jeftina da bi se isplatilo vucarati pun kofer preko okeana), a tečnosti i oštri predmeti ne idu u kabinu. Za brijač sam se lako snašao, uostalom, brijao sam se već i sa običnim noževima. Ali zato losion...
Kako nisam te sreće da sam ćosav i imam samo po koju dalku tu i tamo, već prlično jaku i gustu bradu, brijanje uvek podrazumeva i temeljno skidanje površinskog sloja kože, odnosno iritaciju iste. U kombinaciji sa osetljivom kožom i jeftinijim losionom, to je recept za pakleno iskustvo, pa ne žalim novac da za lice kupujem samo najbolje. A to iskljčuje velike samoposluge gde losioni stoje između pasti za zube i proizvoda namenjenih ženama (i nekim situacijama za koje više volim da smatram da ne postoje).
Odlazim do centra obližnjeg gradića, koji je ceo pretvoren u ogroman šoping-mol. Ne nalik onima od nekoliko spratove na koje smo navikli. O ne, ovde se radi o blokovima i blokovima načičkanim zgradama na nekoliko spratova. Središnje mesto zauzima radnja šire poznata kao Monstrum. Monstrum iz dva razloga, rimuje se sa pravim imenom, dok čak i mala kupovoni ovde brzopotezno opustošti skoro svačiji novčanik. O da, tu idemo.
Ogromna radnja nije preterano puna. Odnos mušterija i zaposlenih je otprilike takav da svako ima svog vernog pratioca, tek tu i tamo se neko samostalno provuce. Muška kozmetika je jednom uglu i trudim se da ne zagledam sakoe od kašmira pored kojih prolazim. Znam kako ce se zavrsiti ako krenem da razmišljam da li vredi tolike svote.
Uz police sa parfemima vidim prodavca. Kao da je neko pustio Džeka iz serije Vil i Grejs da izadje iz televizora. Primetio me je i već razvlači osmeh. Naglom fintom pokušavam da ga pošaljem na stranu dovoljno dugo da zgrabim željenu bočicu i pobegnem na kasu. Medjutim, stigao je brže nego što sam očekivao.
- Izvolite.
- Tražim neki losion za posle brijanja.
- Ovo je najbolje što postoji.
Pruža mi tubu sa kremom koja blago miriše na sveži krastavac i limun.
- Veoma je dobro za kožu. Uzgred, imaš veoma lep ten, da li koristiš još nešto?
A? Šta bre lepu kožu, jel ovaj normalan?! Dva metra od mene!
- Ne, ne. Tražim stari dobri alkoholni afteršejv. Pravi, muški, koji spali pola lica.
- To nemamo, jako se slabo koriste. A i dugorčno nisu dobri za kožu. Od ovoga uzmeš samo kuglicu veličine zrna graška i prvo razmažeš po dlanovima.
Hej, ovo je baš prijatno, i koža postane tako meka...
- I tek onda naneseš na lice. That way it penetrates the skin deeper.
Molimm? Šta ovaj meni penetrates, nema nikakvo penetrates! Bežim ja odavde.
- OK. Uzeću ovo.
- Imam i neke fantastične kreme...
- Drugi put, sad moram da idem. Čeka me žena... prava, biološka žena.
- OK, daću ti neke, pa probaj...
- Stvarno žurim, ostavio sam dete... u kolima... na suncu... na 40 stepeni.
Možda ovo poslednje zvuči glupo, ali ovde svake nedelje neki kreten skuva u klinca, kuče, mače ili šta već ima u zaključanim kolima.
Isvuše žurim da bi se propisno oprostio od novčanica koje dajem u zamenu za malu kutiju u kojoj je losion. I hrpu besplatnih kesica, tubica i kutijica. Brzo se udaljavam, bočno hodajući uz obezbedjenu zaledjinu. Ko nije pokušao da prodje kroz rotaciona vrata konstantno držeći zadnjicu uza zaid ne zna šta su muke. Kičma me još uvek boli... no bolje kičma nego...
Ne odvajajući zadnji deo tela od zida krećem ka garaži. Obzirom na jačinu sunca i to da ima samo nekih pola metra hlada uz zgradu i ne izgleda tako čudno, zar ne? Sasvim ne normalno da se neko pribije uza zid kako ne bi izgoreo na suncu...
Uskoro stižem do pešačkog prelaza. Sad nastaju muke. Ako ću preko, moram da ostavim ledja nebranjenja. A zlotvori uvek napadnu kad si ranjiv. Gledam levo, gledam desno, nema mi druge, preko moram, ne mogu ovde doveka stajati. Uskoro će i da se smrkne, samo mi fali da onaj krene kuci i zatekne me ovde. I otkud on uopšte ovde, ovo je konzervativni grad, uvek glasaju za republikance!
Čekam pogodan trenutak, kad nema ni automobila ni prolaznika na vidiku. Idemo Za časni krst i slobodu slavnu! Juriššš!
Par minuta kasnije sav zadihan stižem do kola. Prokleti daljinac ne radi, moram ključem da otvaram vrata! Sad još samo da isteram ovu grdosiju iz garaže (ko razume shvatiće).
* Priča Crnogorac svome unuku priče iz rata:
- A da si vidio ti kad Njemci došli u selo i sve nas pokupili, pa vele "Svaki može da bira, ili ćemo da ga na*uzimo, ili da ga streljamo.
- Pa djede, što je s'tobom bilo?
- A šta mi postavljaś glupa pitanja jado? Pa mene streljali!
Нема коментара:
Постави коментар