Price iz kukavicjeg gnjezda - N+6to poglavlje

Svi dogadjaji i osobe opisane u daljem tekstu su izmisljeni. Svaka slicnost sa stvarnim licnostima i dogadajima su slucajni.

A, da vam nije ovaj toranj malo ukrivo?

From: hotel_u_Pizi@nesto.com

To: me, prof.nikola

Subject: arrival time

>hallo,

> hi, your arrival time at my home please.

> regards

> Giuliano

Hmm, “...at my home”. Ovde je nešto čudno. Vremenom ću shvatiti da ništa nije čudno kad Profesor Nikola rezerviše hotel.

From: me

To: prof.nikola

Subject: Fwd: arrival time

>Poštovani,

>da li ste sigurni da je ovo hotel?

>Pozdrav,

>Goran

From: me

To: prof.nikola

Subject: Re: Fwd: arrival time

>Ma ne brini ništa,

>žabar verovatno ne zna engleski.

>N

OK. Hajde i to da vidimo.

Dogovor je da uđem u kola na Autokomandi četrdeset minuta pre leta za Rim. Odatle imamo kratko presedanje za Pizu. Tih četrdeset se pretvorilo u dvadeset. Gužva na Gazeli je sve to zajedno pretvorila u kašnjenje na let. Na svu sreću, letovi su Al Italia. Oni i sami uvek kasne. Ovaj put dva sata. Više nego dovoljno da omašimo let za Pizu i uknjižimo noćenje u Rimu na njihov račun. Luksuzan hotel, ali skoro sat vremena vožnje od aerodorma. Autobus organizovan. U pet ujutru. Ipak će da radi taksi, pa koliko košta da košta.

Narednog dana je usledio naporan sastanak. Za neke radno naporan, za mene samo živčano, pošto je moja tema bila narednog dana na redu, a internet non-stop pucao. Ceo dan smo gledali iseckane krvne sudove na ogrnom ekranu. Neverovatan de ja vu, od destak godina ranije, kada su mi uvalili prvi red u Tuckwoodu na projekciji Trinaestog ratnika.

Uveče stižemo u hotel. Ili bar na adresu na kojoj hotel. Tačnije na adresu na kojoj bi trebalo da bude hotel. Obična stambena zgrada, u blizini železničke stanice. O ne, ne ponovo sumnjivo mesto blizu stanice! Prošli put sam bar ima žensku u društvu...

• I šta sad? -pitam.
• Dao mi je telefon da ga zovem.

Ne javlja se. Posle 4-5 puta javlja se. Kaže odmah će da dođe, samo da završi sa večerom(!?). Ubrzo pristiže oniži debeljuca, koji bi uz odgovarajuće odelo mogao da glumi Super Maria. Otključava kapiju od zgrade, a potom i jedan stan.

• Sobe su ovde, imate jednu dvokrevetnu i jednu jednokravetnu?
• Ne, dve jednokrevetne.
• Ne, ne, siguran sam da je jedna jednokrevetna, i jedna deluxe dvokrevetna.

(obe sobe su iste)

• Aman čoveče vidiš li troje ljudi? Šta će nam tri kreveta?
• Pa, otkud ja znam... ajde zaračunaću vam samo pola cene za taj treći krevet

Pošto smo ionako uštedeli jednu noć u Rimu, pristajemo.

- Jednokrevetna soba je, dakle ovo, a dvokrevetna ono. Ovde imam još jednu sobu.

• Kako se pristupa internetu?
• Internetu?
• Da, pisalo je da ima internet.
• Da, ima internet, naravno. Ravno preko puta ulice, lokal sa mnogo računara. Mislim da je jedan evro pola sata.
• A doručak? Pisalo je da ima i doručak
• A da, doručak... pređete ulicu i idete deset metara. Videćete jedan kafić, i recite da ste od mene. Dobićete espreso i možda jedan kolač. “Ces Italian breakfast, e...”

Pre će biti Italian job.

Negde oko pola noći čujem da neko zvoni na vratima. Ignorišem i okrećem se u krevetu. Nešto kasnije se budim, još uvek zvoni, sad već i lupa. Ma, nek im Nikola otvori”. Posle trećeg buđenja shvatam da neko još uvek zvoni. Uporan neki drkoš.

Ustajem da vidim šta se dešava. Vrata su napola otvorena ali je navučen lanac i sprečava da se potpuno otvore.

Kroz otvor vidim Super Maria, samo... jedno dvadeset do dvadeset pet godina mlađeg!

• You put-a this-a.

Jednom rukom pokazuje na lanac, a drugom maše ključem.

• Yes.
• Well, I can’t get-a in...

Yeah, that would be the point of the chain. Pored Maria Mlađeg vidim smorenu devojku sa ogromnim buketom cveća kako sedi na stepincama. Pa što ne kažeš, rođače da privodiš... Skidam lanac i vraćam se u svoju sobu. Ne znam da li je čekanje pred vratima dovoljno pokvarlo raspoloženje Princezi Breskvici, ali se Mario i ona nisu čuli u toku noći.

Sve ovo i ne bi bilo toliko loše, da nismo do Grka koji su takođe prisustvovali sastanku saznali da je normalan hotel tik uz bolnicu gde je sastanak nešto jeftiniji od je*arnika sina lika iz video igrice.

Sastanak narednog dana je bio nešto bolji. Teme koje su me zanimali su smandrljane za sat vremena, pa sme se vratili gledanju sklerotičnik arterija u krupnom planu. Internet je, doduše radio nešto bolje, pa sam se zanimao cimajući prijatelje:

• Ej gde si?
• Evo, zaglavio sam u bolnici u Pizi.
• ŠTA TI JE?
• Ništa, samo malo dosadno :)