Ne, nisam saznao da negde imam klinca ili da je neki na putu. Insipiraciju sam dobio iz vecerasnjeg dnevnika i reportaze o izvesnom bejbi-servisu koji obezbedjuje bejbi sitere.
Sam koncept nije nista cudno ni sporno.
Nije mi ideja ni da komentarisem genijalnu recenicu voditelja dnevnika u kojoj je prvo rekao da mnogi nisu upoznti sa cinjenicom da postoji bejbi-servis i ne znaju koga da pozovu kada im je siter potreban, a zatim izjavio da nikako ne bi trebalo ostavljati decu sa osobom koju ne poznaju...
Ono o cemu hocu da napisem par reci je povod da se reportaza nadje u dnevniku. Naime, ideja iza priloga je bila nesto u fazonu "za one koji ne znaju kome da uvale decu za novu godinu" !?
Zaista, nije mi jasno sta se dogodilo sa ljudima u poslednjih x godina. Meni su neki od najlepsih uspomena upravo doceci Nove godine u krugu porodice. Roditelji, okicena jelka, novogodisnji program, pokloni sakriveni u ormanu... zar nisu to stvari koje taj docek cine posebnim? Sta je lepse i bolje nego docekati Novu sa svojom decom? Cak i da se kuca napusta, za mene je normalno ici na neku priredbu koja bi zanimljiva i deci...
Istovremeno se cudimo zasto u zemlji vlada bela kuga. Pa ako je ono nacin na koji razmisljaju prosecni Srbi (kud cu da cusnem decu za Novu godinu) i ako je to "deo sebe" koji prosecni Srbin unosi u porodicu, bela kuga je sasvim normalna stvar. Zasto neko ko jedan od najlepsih porodicnih praznika ne zeli da provede u porodicnoj atmosferu uopste pravi decu?
Neke stvari moraju pod hitno da se menaju u ovoj zemlji, a odnos prema deci i porodici su pri vrhu liste, odmah iza premijera i ministra unutrasnjih poslova.
