Price iz kukavicjeg gnjezda - N+8 poglavlje

Svi dogadjaji i osobe opisane u daljem tekstu su izmisljeni. Svaka slicnost sa stvarnim licnostima i dogadajima su slucajni.

Inkvizicija

Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. A stigli smo do ćuprije. Samo ova nije u Višegradu, već u Briselu. Revizija projekta koji radimo poslednje dve godine. Iz našeg tima idem samo ja, sa Profesorom Nikolom.

Naravno Shaebacken. Srce Otomanske imperije. Na sreću, trebalo hotel bi trebalo da nije daleko od Severne stanice, a opet dovoljno daleko da ne sluti na nemoralne radnje. Stižemo uveče i po osećaju skrećemo kroz jedan tunel ispod pruge.

Sa druge strane nas dočekuju crveni izlozi puni madih dama i grupice omladinaca sa pantalonama na kukovima i zlatnim lancima oko vrata. Nešto nije uredu i Profesro Nikola vadi ogromnu kartu da vidi gde smo. Samo nam još fali transparent sa natpisom TURISTI, OPLjAČKAJTE NAS.

Na sreću, shvatamo da treba da se vratimo nazad kroz tunel u mirniji kraj. U blizini hotela par čudnih likova stoje u dovratku.

• Salam alejkum.

Gledaju u mom pravcu. Okrećem se oko sebe. Definitivno se meni obraćaju. Sledeći put se brijem i blajham. Mada ako hotel opet bude ovde, možda bolje ne.

• Alejkum salam, my brother. -odgovaram.

Upalilo je, propuštaju nas da prođemo.

Naredni dan je rezervisan za pripremni sastanak. Svi su manje više nervozni, a ja se raspitujem kako će revizija izgledati.

• Veliki sto. Sa jedne strane šest revizora napadaju, sa druge strane nas dvadeset se branimo. Svaki deo projekta ima određen termin.
• I vrlo je bitno koji ste po redu. Prvom je najteže.
• Mislim treći.
• Uuu tek to ne valja. Kod prvog se razbude, kod drugog se malo odmore i onda raspale po trećem.
• Mislim ipak četvrti.
• Četvrti? Nije valjda četvrti? E baš nemate sreće, vidiš, kod četvrtog je daleko najgore...

Svi počinju da se smeju. Stara fora, ali uvek upali.

Prolazim još jednom prezentaciju sa Sakisom_[1] sa kojim smo sarađivali na našem delu projekta. Prilazi nam Sakis_[2].

• Slušajte, sutra imate dvadeset minuta za prezentaciju i posle toga deset minuta za diskusiju. Sve što treba da izvedete je da ih zamajavate tih deset minuta da ne pronađu nikakve velike nedostatke. To je to. Simple.

Ujutru dobre vesti. Jedan revizor je bolestan. Ostaje ih pet. Meni na pamet pada priča sa deset malih crnaca i kako bi bilo dobro da jedan misteriozno nestane, drugi se zaglavi u liftu, i tako redom. Ali nismo te sreće.

Prvi na redu je Profesor Nikola, uz Dzonija, francuskog matematičara koji ima reputaciju da pred revizorima priča stvari koje nikako ne bi trebalo. Konstantno pokusava nešto da kaže, ali ga Nikola ispod stola bode u rebra kako zine.

Ovo se, naravno tu i tamo vidi i sa druge strane, ali je naša strana dovoljno poremetila od stresa, pa je čak zabavno.

U nekom trenutku uskače jedan od revizora, isto matematičar, isto Francuz sa nekim pitanjem. Profesor Nikola se zbunjeno okreće ka Džoniju

• Šta ‘oće sad ovaj? Odgovori mu nešto.

Deset minuta kasnije dva matematičara još uvek pričaju. Ne znam da li je na engleskom ili francuskom, apsolutno ništa ne razumem. Uskoro uskače glavni revizor:

• Mislim da smo iscrpli vreme koje je na raspolaganje za ovu temu. Možete nastaviti na pauzi

U prevodu, niko vas ne razume i dosadni ste.

Dolazimo i mi na red. Revizor specijalista za statistiku postavlja pitanja, nas dvojica se snalazimo. U nekom trenutku se uključuje još jedan od revizora. Sad postaje nezgodno, dva na dva smo, ali se Sakis_[2] ubrzo meša i sada smo tri na dva. Razgovor teče otprilike ovako:

• I da li ste postigli to što ste na početku hteli?
• Pa, kod ovakvih analiza se malo toga zna na početku, tek na kraju može da se sagleda kakvi su rezultati dobijeni, to je uvek tako...
• Dobro da li ste na kraju dobili te rezultate?
• Na koje tačno rezultate mislite?

Posle par ovih jesam-muzičar, nisam-muzičar rundi uskače treći revizor i opasno nas pritiskaju. Ali, u tome stiže konjica, doktor iz Italije uleće u raspravu i četiri na tri ih uspešno vrtimo do kraja utakmi..., ovaj isteka vremena za ovaj projekta.

Na kraju sledi deo oko potrošenih sredstava. Prvi u problemu su neka Italijanska firma za koju nisam ni znao da su u projektu:

• Dakle potrošili ste dvadeset čovek meseci?
• Da.
• A uradili ste... tačka jedan -za ovo je potrebno negde između sat i sat ipo vremena i posetili dve bolnice?
• Mmm, pa da ali... mislim
• A mislite? Pa lepo što mislite, ovo je neprihvatljivo.

Sledeći na redu Sakis_[3] glavni menadžer projekta:

• Ovde na platnom spisku vidim i nekog Sakisa_[4] i Sakisa_[5]. Ko su oni?
• To su vrlo iskusni menadžeri.
• Ali samo Vas vidjamo na sastancima, samo Vi putujete, šta oni rade?
• Pa, menadžerišu...
• Šta tačno, za koje aktivnosti ste ih zaposlili?
• A pa, to su mi šefovi. Oni su tu duže od mene...

Sve u svemu, sasvim prosečna revizija. Projekat se nastavlja uz određene dopune.