Svi dogadjaji i osobe opisane u daljem tekstu su izmisljeni. Svaka slicnost sa stvarnim licnostima i dogadajima su slucajni.
Ajfak in Milan
Ako nesto mrzim, to je polazak na put pre podneva. Nikada nisam mogao ujutru da funkcionisem, kad god cujem “Dobro jutro” prvi refleks mi je da odgovorim sa “A sta je tacno tu dobro?”. Ali, kako nemam izbora, podnosim i tu zrtvu. Bauljam kroz stan i ponavljam u sebi cuveno Velimirovo “PKP -Pare, Karte, Pasos”. Ja bih na to dodao i donji ves. Za ostalo mogu da se snadjem.
Ekipa u kolima je standardna. Profesor Velimir, Milos, i ja. A tu je jedan novi clan, pa cemo ga zvati Novica. Ocekivano, na putu od 600 kilometara prvih 596 je proslo pravolinijski i bez gubljenja. Ali zato poslednja cetri... poslednja cetiri te uvek namuce. Dok se trazi drzava lako je. Kad trazi grad, covek se obicno snadje, osim ako bas nije krenuo neko seoce. E, na kraju dodje na red hotel. Retko gde postoje putokazi ka hotelima, a pri tome se ne vozi vise po autputevima, vec po gredskim ulicicama. Na srecu, neki fini Grci su pristali da voze ispred nas do samog hotela. Ja idem u krevet (ne znam vise ni koliko je sati u ovom delu sveta), ostali na plazu.
Sastanak je poceo kao svuda na Balkanu. Sa dvadeset minuta zakasnjenja. Konzorcijum je slika i prilika stare Jugslavije. Srbi sede odvojeno u dve ekipe. Hrvatica odmah predlaze neke izmene kako bi joj stvari vise odgovrale (mada, ruku na srce, za sve je tako bolje). Kolege iz Skoplja se nadaju da ih niko nece nista pitati, dok Crnogorca mrzi da zivi. Bosanac cita novine na racunaru, verovatno sportska strana. Samo fali Slovenac da se nervira sto je u drustvu ovih balkanaca i razmislja kako bi mu bilo lepo da je sam sa zapadnjacima. A kad smo kod zapanjaka, i njih ima par, tek koliko da neko pokupi glavninu para i nama kaze kako da medjusobno saradjujemo, kad vec sami ne mozemo.
Meni je naravno zapala paklena sesija, prva posle rucka. Svi spavaju i vare (hranu, ne travu ni auspuhe), a onaj koji prezentira mora da se dovija i majmunise kako bi dobio bilo kakav odziv. Na konfereciji je to dobro, ali na plenarnim sastancima jako lose, jer izostaje odziv oko vasih aktivnosti. No, kako Beograd vodi prilicno vazne stvari, ljudi su se tu i tamo trudili da se ukljuce.
Ostatak je, po obicaju bio dosadan. Svako drvi svoje. Cistim pristiglu elektronsku postu (dobar deo upravo poslato od Velimira koji sedi odmah do mene), a tu i tamo podnem pogled bez slusanja na par minuta, koliko da ispostujem govornika. Pri jednoj takvoj prilici cujem:
- ... the Ajfak conference...
Ma, da li je to ona upravo rekla...
- Yes, Ajfak in Milan.
Jeste! E, sad se treba uzdrzati. Ko me je terao da pratim Parove, pogotovo onu epizodu sa petljom smeha.
- We brought five Indians to Ajfak in Milan.
Ovo postaje sve bolje i bolje! Vidim da je i Novica cuo i deluje kao da je u pocetnom stadijumu epi napada. Gotovo! Moram napolje. Simuliram tezak napad kaslja, masem telefono izlecem ko furija dok se ne smirim.
Vracam se pred kraj sastnaka. Ostatak ekipe ima dogovor da ide pravo u kola, pa negde na obalu, na kupanje. Govornik se sklonio i Sakis3 vodi sastanak. Vidim da se Velimir uzmuvao, i citam mu misli: Vamos ala playa, o oo...
- Ostalo je jos da prodjemo kroz administrativne stvari. (Sakis3 pokrece prezentaciju)
...o neeeee...
Nije dugo potrajalo, i ekipa je zapalila. Ja ostajem u hotelu, da malo predahnem. Koristim priliku da izadjem na terasu na krovu hotela.
Kraj Panorama je elitno predgradje Soluna, smesteno na brdu. Sa krova se pruza pogled na veliki deo grada. Slika neodoljivo lici na San Francisko vidjen sa brda iznad Berklija. Samo je svetla manje, putevi su uzi, a kuce manje i zbijenije. I umesto bele izmaglice koje svako vece proguta grad, tu je sivi oblak smoga koji ne mrda. U tome slucajni odabir pesama na plejeru bas skace na Dzimi Nail-a i What might have been.
Pesmu dozivljavam kao okidac za srednjivanje misli koje cekaju vec neko vreme. Tople beogradske veceri, stvari koje sam morao, a nisam; koje sam pustio, a nikako nije trebalo... No, prekida me alarm. Vreme da se krene na veceru. Turisti jos nisu stigli sa plaze.
Нема коментара:
Постави коментар