Konferencija na Bledu -the big picture

Zakljucak -the big picture

"I to je zasto njihova nacija napreduje, a nasa propada." Slika koja ide uz ovaj citat je otprilike sledeca: na putu oko Bledskog jezera na jednom mestu postoji jedna uzvisica. Put se nastavlja u njenom podnozju i do dole postoji normalan put u vidu desetak drvenih stepeinika. Par metara dalje rupa u rastinju otkriva i drugi "put" do dole -jednu prlicno strmu zemljanu stazu.
Prvoga dana naseg boravka na Bledu krenuli smo u setnju oko jezera, a usput smo naisli na grupu slovenacki srednjoskolaca. Kada smo stigli do uzvisice Slovenci su se svi normalno spustili niz stepenice. Sa druge strane grupa studenata iz Srbije je nasla za shodno da se sjuri niz padinu, u stilu Tarzana. Usledio je gorenavedeni komentar.
U tom trenutku, opsaka se odnosila na tarzansko ponasanje, ali kad malo bolje razmislim, postoji jos jedna dimanzija. Slovenci su svi isli istim putem, a mi smo morali da se podelimo. Koje od ova dva tumacenja je bolje i primerenije, nisam siguran, i voleo bih da cujem misljenje ljudi koji ovo procitaju. (note to self: mozda i uspe i konacno saznas ko to ima dovoljno zivaca da cita tvoja balezganja, broj citalaca stalno raste, nikako da se neko oda komentarom)

Gde ide ovaj post? Pa, necu se sad vracati na protekle godine i razmatrati kako je ko dospeo gde je. Samo prokomentarisati sta sam video, i sta bih licno, voleo da vidim i ovde.
Kroz prozor automobila Slovenija se danas jako malo razlikuje od Austrije. Vise vremena sam proveo samo na Bledu, istina u drustvu kolega i koleginica iz Ljubljane. Kako je Bled pre svega turisticko pa to treba uzeti u obzir kada se dalji tekst cita. Genrelno, tamo vlada izvestan sklad izmedju nemacke stroge uredjenosti i pravila sa jedne i odredjene opustenosti karakteristicnije za Italijane i Spance. Ulice su pre svega ciste, a isto se moze reci i za ljude :) Medjutim, na pesacke prelaze malo ko obraca paznju, osim na mestima gde je to zaista neophodno. Pusenje je dozvoljeno samo na mestima koja su otvorena barem sa tri strane (po meni sasvim dovoljno da ako se pusaci grupisu na jednu stranu, nepusaci sacuvaju svoja dagocena pluca i presvete noseve, a ipak sprecava odvratne zadimljene kafice i diskoteke).
Posluga je svugde izuzetno ljubazna, poslovna, ali pre svega prirodna (ne radi se o Costa-cafe-razvukao-sam-kez-i-"da li biste zeleli da to bude mala, velika ili srednja kafa").
Mislim da je po sredi nivo usluge koji je moguce postici samo ako su radnici zadovljni svojim zivotom. To je mozda i najveci utisak iz Slovenije, ne kolosalne staklene zgrade, ne srejdene starinske fasade i ozidani autoputevi, niti bogati vozni park. Naprotiv, ono sto me najvise odusevilo je upravo ta stabilna vedrina i optimizam u vazduhu, te odsustvo svake nervoze i "kolektivnog zivciranja".

Uvece, muzika se gasi negde oko pola dva (nisam tacno merio, ai zavisi od emsta do mesta), ali nisam imao utisak da je kratko, kao u Crnoj Gori, ili kad nas ovde negde najure ranije. Prosto, sve je tako savrseno odmereno, da covek oseti da je bilo dovoljno, da je sutra novi dan i da ce biti zabave i uzivanja jos. Ma svaki deo dana se koristi i ima svoje cari. Ujutru oko 8.30 kafici su puni ljudi koji su pre posla seli da poiju kafu i procaskaju. Na neki nacin zabava i ne prestaje (osim za one kojim je lencaranje zabavno, no cela atmosfera je takva da ubija zelju za dokonoscu).

Jednostavno, Slovenci su srecan narod i to se vidi. Tako treba ziveti.

(note to self: povedi malo racuna, postovi postju jako nabacani)