Konferencija Bled -put i utisci

Poglavlje jedan -put

Sam put ka Bledu je protekao po planu i nema mnogo intersantnog o cemu bih pisao, ali cu ipak iscediti koji redak.
Glavni razlog ovog poglavlja je taj sto sam u raspodeli po kolima nekako dospeo u Toyota Celicu 2000 GTS. Ova zver od automobila ima motor slican onim koji se koriste u Formuli 1, pa iz skormnih 1800 kubika izvlaci 220 konjskih snaga. Najupecatljiviji trenutak je bio oko sat vremena po polasku (sto bi znacilo oko 7.30h). Bora (vozac) odjednom rece: "U jbt. skoro sam zaspao. Izvini moram malo da se razbudim." Usledilo je 15ak minuta voznje pri brzinama od preko 220 km/h. Interesantno, u povratku smo veci deo premena kroz Hrvatsku vozili slicnim brzinama i potpuno sam se navikao...
Kad smo vec kod Hrvatske, nezaboravan trenutak je bio kada je profesor naredio da konvoj (3 automobila) i da se svi iz.... da svi izvrse malu nuzdu pored puta, makar i na silu, posto posle nece biti stajanja. 9 Srba koji zalivaju autoput u lijepoj nasoj... prilicno intersantan prizor. Verovatno jedino doktorant iz Poljske koji je godinu dana u Beogradu (vrlo je cudnog imena, najbliza nama pojmljiva imenaica je Spacek, pa je tako postao poznat), nije najbolje shvatio o cemu se radi i sta je toliko zabavno.


Poglavlje dva -konferencija i ljudi

Necu previse daviti o samim predavanjima, koga interesuje moze da izgugla.Recicu samo da je bilo relativno malo davitelja i da sam cuo uglavnom zanimljive i korisne stvari. Doze predavanja koja nisu imala veze sa IT-em i elektrotehnikom je pazljivo odmerena pa ih je bilo taman dovoljno da razbiju monotoniju.
Ono sto me je najvise oduseilo su ljudi -pre svega mladji ljudi sa kojima sam se tamo druzio. Mozda se neko drugi ne bi osecao tako dobro, ali ja sam uleto medju ljude koji su na tacno istoj talasnoj duzini kao ja. Razgovori su skakali od planova za buducnost, preko strucnih intersovanja, pa do globalne politike i ukusa kada je u pitanju suprotan pol, i zaista je steta sto konferencija nije protekla jos koji dan, dosta toga je ostalo nepreteseno.
Jedina stvar koje narusila ugodjaj se moze oslikati u recenici Krisa Ciksendmihaja sa MITa "When I'm making a team, I always pay attention to gender balance, so that I have about an equal number of both sexes... Something you folks should definitely think about". A snalazili smo se na razne nacine, ko je stigo konobaricu, ko kelnericu ili/i njenu drugaricu, a bese i par inzenjerki. Jednu iz Merilanda odvde jedan kolega ka sobi, mada smo ga jedva naterali, cudan momak. I ne htede da kaze dal je sta uradio, pa nam propade opklada.
Moram da pomenem i Spacekovo iskustvo. Poslednje vece, oko 2 AM vidim ga da sedi za sankom i prica sa nekim Slovencem. Janez negde na relaciji Dejan Milicevic -onaj bugarin Azis, veb DIZAJNER. I kad smo krenuli vidim da Spacek daje mail. Vec smo mislili gotovo, Spale nam je gej. I tako ka hotelu nekako pomenemo kad Poljak ostade ko u mestu ukopan... Navodno, macho muskarci i glavni zenskarosi u Poljskoj se tako oblace i nose, to je tamo normalno. Do hotela smo slusali sta je Poljak do sada naucio da kaze na srpskom: "Je**m ti Slovenci. Ovde sve sami ped****. Mamicu mu pe*****".
U svakom slucaju, verujem mu, posto je dan pre kukao kako ribe i BG nece da pricaju sa njim, kazu ne znaju engleski...

Sama Slovenija je prelepa i fanasticna, no o tome u sledecem nastavku.