Parlez vous français?
Dosta ljudi medju mojim prijateljima (medju kojima cak i neki najblizi) ne zna da sam u detinjstvu veoma dugo ucio francuski. A i zasto bi? Trentuno ga savrseno ne poznajem, pa i nema svrhe da to pominjem.
Bese to neki period od moje druge-trece do trinaeste godine. Pocetna faza se prekolpila sa onim periodom kad covek tek savladava koriscenje jezika i slozenijih konstrukcija.
Tako je francuski (uz pomalo nemacki, ali to je druga prica) kod mene zauzeo neko veoma cudno mesto. Nimalo nalik drugim stranim jezicima, nisam ga shvatao tako sto bih prvo nabubao gramatiku i pravila, onda sirio vokabular, prvo prevodio rec po rec i konacno usvajao cele fraze. Nasuprot, razvijao se kao neki paralelni put srpskom. Pojmovi su imali svoje direktno znacenje izgovoreni ili napisani na francuskom. Recenicu su bile takve... pa zato sto su takve, otkud znam zasto (tek kasnije sam naucio i gramaticko objasnjenje). Govoriti na francuskom je znacilo samo preskociti u susedni kolosek, i to je bilo to.
A onda, sa trinaest godina stigli su peti razred, mnogo vise casova i obaveza u skoli. Mojih dva puta po sat ipo u Drustvu su morali da otpadnu. I kucni razgovori su prestali, sto zbog problema sa vremenom, sto zbog problema tog vremena (ko se seca, zna). Uz sve to, peti razred je oznacio i uvodjenje drugog jezika u skoli. Die Panzer Brigade ist angekommen*. Dragi nemacki. Ne, nema nikakvog sarkazma u prethodnoj recenici. Zapravo, jedva sam ga cekao, ponesto vec i znao. U kuci je sluzio za razgovore koje nije trebalo da razumem. Nekoga salju u sobu, neciji izadju napolje. Kod mene je bilo jednostavno, na nemackom. No, da ne ulazim duzim na ovu temu, u ovoj prici cemo nemackom dodleiti ulogu zlikovca, posto je ugusio svaku sansu da se francuski, koji sam u tom trenutku dosta dobro govorio. E pa vratice se Walter...
Dakle, nedavno sam odlucio da je doslo vreme da obnovim taj francuski. Obaveza i rekreativnih aktivnosti imam preko glave, pa se jos jedna nece ni osetiti. Kako to obicno biva, otkrio sam da je upis kurseva na Insititutu upravo zavrsen i samo sto nisu krenuli. Idelano vreme da uskocim kao padobranac na neki od pocetnih termina. Tako sam i uradio.
Kako je proslo veoma dugo vremena od moje poslednje posete nekoj skoli stranih jezika, veoma sam izenadjen evolutivnim izmenama. Tu su projektor i racunar. Kasete su mesto ustupile CD-ovima (nema vise premotavanja!). Ali, najvece iznenadjenje je izmena u pristupu. Umesto milion pravila i objasnjenja, profesorka melje nesto na francuskom. Za divno cudo uz obilatu gestikulaciju sve uglavnom razumemo. Bar vecina nas, osim jedne gospodje kojoj je ovo stvarno prvi dodir sa jezikom. Ostali su uglavnom ucili u skoli.
Kad smo kod ostalih, vrlo zanimljiva i raznovrsna ekipa. Diplomirani ekonomista koji radi kao fudbalski trener se veci deo casa pitao da li je zaista usao na pocetni kurs. Za dvoje od prisutnih sam siguran da vec znaju vise nego sto bi teoretski mogli da nauce za jedanaest nedelja. Ali dobro njihov novac i njihovo vreme. Mladja ekonomistkinja sa berze uglavnom prati, ali se po girmasama vidi da napreze vijuge do izemoglosti. Tu je i jedan lekar, poreklom Rus. On bas i ne obraca paznju na “samo na francuskom” pravilo, cim mu nesto nije jasno pita na srpskom. Na kraju, tu je preslatki andjelicic koji je zalutao cak iz Spanije. Zanimljiva ideja, nadjes se negde po sred Balkana, a resis da savladas jezik koji ti je inace mnogo blizi.
No, cas i nije toliko zanimljiv. Zanimljivo je bilo posle. Znam da sam pre casa potrosio sav kredit na telefonu, pa idem do trafike da ga dopunim. Gledam u prodavacicu. Znam sta hocu, al‘ reci nikako da se sastave. Izgleda da sam za vreme casa presao na onaj paralelni francuski kolosek. Al‘ tu je asflat davno ispucao i nestao. Ostalo je samo blato u kojem su se tockovi zaglavili i vrte se u mestu. Ni makac!
Par trenutaka kasnije krecem da govorim. Jedno je sigurno. Autobahn je uvek u odlicnom stanju i nema brzinskih ogranicenja.
Ich brauche eine Aenderung fur Null-vierundsechzig.
Zena gleda belo. Sie hat nichts verstanden. Was mach ich jetzt?!**
U tom trenutku mi je sinulo. Ah, da sprski na primer...
Uplacujem kredit i ubrzanim korakom se udaljavam. Do kraja dana sam morao da govorim ljudima da me klepe po glavi ako krenem da nekontrolisano menjam jezike. Sve ovo deluje veoma smesno dok se ne iskusi.
A tout a l'heure!
*Brigada tenkova je stigla.
**Nista nije razumela. Sta sada da radim?
Нема коментара:
Постави коментар